Друштво


Реците “да”
капетану!

Разгледање главног града из отвореног аутобуса није нова ствар за туристе који нам долазе у посету, али јесте комбинована тура са бродом који наставља тамо где се завршава асфалт. Кренули смо на трочасовно путовање земљом и рекама кроз прошлост и садашњост престонице Србије и ево шта смо видели
05 putopis beograd

На платоу испред Скупштине Београда дочекују нас љубазне и лепе хостесе: плава Ивана и црна Драгана. И туристи су ту. Има и наших и страних. Иако последњих година предњаче Руси, Турци и Хрвати, над помало посусталим “западњацима”, овог пута су међу нама госпођа из Казахстана и пар из Израела, поред осталих. Већину највише интересује хоће ли видети Храм Светог Саве за који се чуло надалеко, а једино Словенци упорно питају: “А где је Тито”? И да ли ће видети његов вечни дом.

         Ко год наишао, добро дошао. Места има за деведесет особа, а из слушалица до нас долази прича о местима поред којих пролазимо на чак осам језика, од стандардних енглеског, немачког, француског, руског и српског, до италијанског, турског и грчког. Милена Антић, организатор путовања, објашњава нам како су две приватне фирме, под покровитељством Туристичке организације Београда, направиле ову јединствену путничку туру.

         Аутобуси стижу од “БС Турса” Снежане Радовановић, а бродови од “Донау Шипса” Александра Јовановића и већ четири године туристи путују и плове око Београда, највише од априла до октобра. Редовни поласци у тој комбинацији су петком и суботом, за сада, али одвојено можете да обилазите град  готово кад пожелите.

         У авантуру крећемо Улицом кнеза Милоша која је једина у Београду издржала да готово век и по не промени име! Некада је повезивала Милошев конак са центром града, а данас је позната по страним амбасадама, разрушеним војним и полицијским седиштима (у НАТО бомбардовању), али и месту где је 1880. засијала прва сијалица у Београду. Ту се данас налази зграда Електродистрибуције.

         Све то, па и много више, можете да чујете док поред себе остављамо мост “Газелу” са “Мостарском петљом”, а звуци музике која допире из слушалица (“Уз маршала Тита, јуначкога сина...” ) упозоравају да се приближавамо гробу Јосипа Броза и Музеју историје Југославије, најпосећенијем таквом здању код нас. Клизимо поред “Партизановог” стадиона ка брду Врачар, Карађођевом парку,  Споменику ослободиоцима Београда из 1806. године, Храму Светог Саве, да бисмо се спустили на Трг Славија где под некаквом шатром ниче будућа музичка фонтана. Запеваће Србија на некадашњем гробу Димитрија Туцовића, сва је прилика.

(Опширније у нашем штампаном издању)

Срђан ЈОКАНОВИЋ Снимио: Жељко СИНОБАД