Друштво


Храбра војска
Михајла Пупина

02 pupin

„Браћо Срби ! Јунаци! Ви одлазите у борбу за слободу српског народа и отаџбине. Заклели сте се Богу и народу да ћете се борити часно и храбро, како доликује Србину. Благословени био Ристо Вајагићу! Благословени били Јово, Симо, Симо Вајкана, Михајло, Ђуро, Лука, Илија, Стеване, Марко Вајагићу и ти Алекса Вишњевац.“

       Овако је свештеник Петар Стојачић, старешина српске цркве у рударској вароши Гера у Америци, 22. децембра 1917. године благословио српске добровољце који су одлучили да крену на Солунски фронт. Прекрстише се сва десеторица. Сваки од њих приђе и пољуби српску заставу Српског братства „Бановић Страхиња“ из Гере. Загрлише се и из грла поносно викнуше: “У победу браћо ! За Србију” ! 

      Браћа Вајагић, њих деветорица и отац Ристо напустили су породицу у рударском граду Гера да би притекли у помоћ Српској војсци, која је у Првом светском рату ослобађала земљу од непријатеља. Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро село и Збориште.

     -Њихови и наши преци, стари Вајагићи, емигрирали су у 18. веку у Војну Крајину, где су били граничари . Почетком 19. века побунили су се против власти Војне Крајине и прешли у Босну, која је била под владавином Турака. Након Анексије БиХ 1908. године Вајагићи су као и многи Срби емигрирали из аустријског царства у Америку, да не служе и ратују у редовима бечке војске.  – прича потомак Мирослав Вајагић из Темерина. Емигрирали су у САД између 1910. и 1913. године. Они су се населили у индустријски град Гери који се налазио на северозападу америчке савезне државе Индијане, на обалама језера Мичиген. Вајагићи су били само једни од више од 6.000 српских добровољаца, који су први из Америке кренули на Солунски фронт да бране отаџбину Србију.

         Избијањем Првог светског рата Аустроугарски амбасадор у САД Константин Думба послао је позив свим исељеницима родом са територије монархије да се пријаве у конзулат, ради евидентирања у циљу упућивања ,,под војну заставу“. Онима који се не одазову позиву било је запрећено запленом имања и прогоном њихових породица. Као одговор на овај позив амерички Срби организују јула 1914. године,  Српску народну одбрану (СНО) која за врло кратко време ствара мрежу одбора која је обухватала 83 места насељена Србима.

(Опширније у нашем штампаном издању)

Марко Лопушина