Друштво


Кад Јапанац
заволи Србију

03 drinska regata

Позната је прича која кружи међу регаташима на Дрини  у Бајиној Башти. Наиме, Ацума Нишијама, родом из Кјота у Јапану,  2009. године први пут је осетио веселу атмосферу на овој смарагдној реци и постао „најпознатије лице регате”. Заправо, доживео је све оно што му је препричавао, у студентској соби, друг са студија у Америци, Дарко Ковач. Нишијама се одушевио Србијом јер је обилазио нашу земљу више пута, а суочен са масом лепих жена, које су га опчиниле, решио је да сваке године долази на регату из далеког Јапана. Заклео се, на регати 2012. године(били смо присутни), да ће му жена бити нека лепотица из Србије.

         Ове године, прво питање свих старих регаташа било је: „Где је Нишијама”? Како га нису видели, пронела се вест, наравно из „торбе” Драгана Севића –Ћеле, вечног шаљивџије и козера, некада познатог фудбалера „Слободе” из Ужица, да је Нишијама најзад пронашао жену својих снова из Србије и да се и оженио. Али, авај, да га она више не пушта на регату, јер зна каква је концентрација лепих жена у Бајиној Башти, поготову у безбрижним, веселим данима спуста, па не жели да изгуби „свог принца”, на исти начин како га је и освојила.          Највероватније да је ова прича, само нова Ћелина шала, али чињеница да Јапанца нико није видео, била је увод у петодневно дружење од 19. до 23. јула, на Дрини,  Перућцу, Тари и Бајиној Башти.

Свечарска, раздрагана атмосфера, пред старт 24. „Дринске регате”, испод бране Хидроелектране „Перућац“ није својевремено опчинила само младог Јапанца који се „заразио” Дрином, Таром, сплаварењем и Србијом. Сваке године стиже све више туриста и посетилаца. Ове године Француска телевизија снимала је регату и Тару  читавих пет дана. Новинарка лондонског „Фајненшал Тајмса” Татјана Митевска, пореклом из Македоније, направила је репортажу са спуста на Дрини. Иако обилази и друге земље бивше Југославије, највише воли Дрину и регату међу хиљадама веселих учесника, на више од 1.500 пловила- ове године.

И тачно у 11 пре подне, након што је десет минута пре тога из Београда и ЕПС-а (као некада  „чувеном” Милету Миловићу, шефу  „Перућца“), јављено да „пусте воду”, камен на којем смо седели, крај обала зелене Дрине, нашао се убрзо у хладној води, јер је ниво реке порастао за скоро пола метра. Вриска одушевљења нестрпљиве масе, од више хиљада људи у чамцима и традиционалним сплавовима од јеле и других четинара, кренула је у спуст од 25 километара низ Дрину. До Рогачице или чак Овчар поља, где су се сплавови и чамци вадили из воде, уз вику, гужву и галаму, модерних трифтара. 

(Опширније у нашем штампаном издању)

Д. К.–И. Фото: Славиша Арсенијевић и Д.К.–И.