Друштво


Кријумчарски
центар

Дрога из Авганистана улази преко административне линије са Косовом, иза које се налазе логори за мигранте и обучене терористе који се убацују у Македонију
02 kosmet sverc

НАТО, УН, ЕУ су од краја деведесетих инвестирали много новца и енергије у Косово. И поред тога овај део је и даље најсиромашнији у Европи. Цвета трговина наркотицима и људима, јер легално нема шта друго да извози осим старог метала и неких намирница. Косово је и данас „црна рупа Европе” и главни центар међународног кријумчарења наркотика, људи, оружја, терориста.

     Овако гласи извод из текстова који су ових дана објављени у бечким и франкфуртским новинама. Аналитичари Аустрије и Немачке сложни су у констатацији да је „незапосленост званично на око 30 одсто, а код младих је стопа дупло већа. На основу високог наталитета сваке године до 25.000 младих пристиже на тржиште рада, а привреда и администрација немају капацитет да их прихвате. 

         „Процес приближавања ЕУ се одвија тешко и споро, а Унија одбија Косову, као једином на Балкану, либерализацију визног режима, тако да грађани немају никакву легалну могућност на рад у земљама Уније. И поред тога 100.000 Албанаца са Косова годишње жели илегално да уђе у ЕУ – открива бечки Курир”.

         Да је Косово и Метохија центар кријумчарења наркотика са Истока ка Западу, преко Балканске руте, чињеница је са којом се Европа суочава већ четири деценије. У свету кријумчарење наркотика остварује профит од 80 милијарди долара. Косметска Балканска рута остварује од тога трећину профита, колико албанској нарко мафији доносе илегално преношење хероина из Авганистана и Турске, марихуане из Албаније, Македоније и Црне Горе, и кокаина из Јужне Америке и Африке ка централној Србији, БиХ и даље у Европу.

     Сумња се да кријумарење наркотика воде три клана албанске мафије. Кељмендијев, Тачијев и Харадинајев. Са њима се на простори Србије боре МУП, БИА, Војска Србије и Управа царина, у којој постоји специјалац за сузбијање кријумчарење албанске дроге.

         -Он има четрдесетак година, царинску легитимацију и службени пиштољ марке „глок” за појасом. Никад не спава. Зна сваку рупу на граници и све нас познаје. Овако су мештани Рибарића на језеру Газиводе пре три године описали Зорана Жарића, вођу мобилног тима цариника, који су две недеље патрорирали на овој воденој међи, која дели Космет од централне Србије. Када је последњег дана патролирања ушао у локалну продавницу да купи чипс и сок, продавац му је рекао: „Узми робу. Не мораш ништа да платиш. Само одлази из села што пре. Две недеље ништа нисмо шврецовали. Због тебе смо изгубили силан посао и силне паре“.

(Опширније у нашем штампаном издању)

Марко Лопушина