Друштво


Први корак
најважнији

Aktuelno nasilje

Првог августа било је тачно два месеца откако је усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Закона од којег и друштво, али и појединци, очекују много. Закона за који бројни кажу да је могао и морао да буде раније донет.

         Шта је било било је, шта је требало требало је, закон је сада ту, имамо га и они којима је потребан требало би да се осећају много боље. Заштићеније.

         Много је институција које имају директну везу или додирних тачака са овом проблематиком. Да ли је тако требало, или надлежни нису имали жеље да се огласе, тек први се, званично, по том питању пре неколико дана огласио министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић. Казао је да је у прва два месеца примене новог закона изречено готово 3.000 хитних мера. И још је појаснио да полиција сада има већа овлашћења него раније, те да сада као хитну може изрећи меру удаљење насилника из стана или спречавање приласка жртви. „Нама је први корак и најважнији, а то је заштита жртве“, рекао је министар Стефановић.

         Није се министар Стефановић упуштао у дубљу анализу закона, али је подсетио да он предвиђа строже мере и према онима који не примењују прописе на одговарајући начин, и то дисциплинску одговорност за носиоце правосудних функција и прекршајну за полицијске службенике, као и да је предвиђена и прекршајна одговорност за државне органе који не буду пријављивали насилнике.

         Из службе Заштитника грађана добили смо одговор да они сматрају „да је још рано за темељни приступ и давање свеобухватне оцене примене Закона о спречавању насиља у породици и да треба сачекати покретање поступака Заштитника грађана на основу притужбе грађана или по сопственој иницијативи, како бисмо имали јаснију и потпунију слику о примени новог закона”.

         И док су текли први дани примене закона, Србију су потресла два случаја. Испред два центра за социјални рад усред Београда десила су се убиства. Стручне службе су реаговале, стигла су и објашњења, али нису стигле оставке. Крив је, лако се да извести закључак, само убица. Они који су морали и који је требало да прате, упозоре и тиме предупреде злочин, остали су ван приче. Као да се то њих није тицало.

         - Институције су морале да спрече да се двоструко убиство деси управо испред Центра за социјални рад, и то у контексту виђања са дететом, оценила је тада Тања Игњатовић, програмска координаторка Аутономног женског центра и још рекла да је тај догађај „класичан системски пропуст“. – Одговоран је онај ко је у Центру вршио процену и онај у Суду који је доносио одлуку, оценила је Игњатовићева. Људи у Центру за социјални рад и судије у парничним споровима раде јако озбиљан посао, захтеван и стресан, али и који је и делегиран институцијама - Суду и Центру зато што је тако захтеван, није остављен да се људи који имају проблеме договарају. Ту престаје свако релативизовање. Људи или не разумеју или неће да разумеју које насиље је опасно насиље. Код нас се насиље разуме као физичко насиље, пребијање, и онда се психичко насиље које није тако видљиво уопште не разуме“, каже.

О. РАДУЛОВИЋ