Фељтон


Како смо страдали
и преживели ?

Од овог броја почињемо да објављујемо одломке из књиге “Смиље и сумпор: два војничка дневника 1016 – 1919” са сећањима два голобрада младића Драгољуба Ранковића и Милутина Ристића, учесника Првог светског рата и пробоја Солунског фронта, која су они записивали под гранатама, у рововима али и након што се рат завршио за већину, али не и за њих обоје. За почетак, реч смо дали приређивачима овог узбудљивог сведочанства Дуњи Душанић и Данилу Шаренцу да нам кажу како су дошли до бележака старих један век
04 feljton

Зора је. Прва, друга, трећа, четврта граната преносе ме у стварност. Парчићи челика фијучу кроз ваздух и са звеком ударају у камен. Мирише на смиље и сумпор. (Милутин Ристић, дневнички запис 21. август 1916.)

         Професор књижевности Дуња Душанић и историчар Данило Шаренац сасвим случајно су се упознали, сасвим случајно су дошли до војничких дневника Милутина Ристића и Драгољуба Ранковића, али су нимало случајно одлучили да заједнички своје откриће представе јавности.

         Били су узбуђени када су им се пре неколико година у рукама нашле свеске старе читав век, испуњене записима, али и траговима рата, очаја и барута. Писала су их два, готово, голобрада младића која су регрутована с почетком Првог светског рата: резервни пешадијски потпоручник Милутин Ристић, један од легендарних 1300 каплара, и ђак-наредник Драгољуб Ранковић. Обојица су прошли целу голготу српске војске путем преко Албаније до Крфа, с тим што је један завршио у војној болници у Тунису (Ранковић), док је други (Ристић) учествовао у пробоју Солунског фронта. На крају, уследио је повратак у домовину коју више нису могли да препознају.

(Опширније у нашем штампаном издању)

Срђан ЈОКАНОВИЋ