Култура


Девојчица са
виолином

03 milica violina

У Кнез Михаиловој улици врело, бетон гори, деца скачу из фонтане у фонтану код Београдског културног центра... Баште пуне, сунцобрана мало да заклоне многобројне туристе и Београђане који покушавају да се сакрију од поподневне жеге. Дванаестогодишња Милица Петровић, сакривена у хладу испред уласка у „Зару“, вади виолину, са два-три трзаја проверава жице и почиње да свира. Тако је већ четири године, по снегу када се прсти леде, лети када гори под ногама. Без страха, без стида, отмено као да држи концерт у Сава Центру. Тако се и осећа.

         - Пре четири године, пре него што сам почела да свирам, видела сам једну двојчицу која је већ свирала у „Кнезу“ и тада се код мене јавила жеља да се ту појавим. Стално сам молила маму да ми допусти да свирам. Прво није хтела ни да чује, али је попустила пред мојим свакодневним молбама – прича Милица, онако дечје, кроз осмех, не испуштајући виолину из руку. И наставља:

- Супер се осећам док свирам, ништа друго не примећујем. Није ме срамота, нема стида, зато што је то као да сам на неком концерту, ти људи су моја публика. Виђам и другаре из школе када пролазе. Увек ми се јаве, понеки оставе новац. Иако сам најмлађа овде нико ме не дира, сви желе да ми помогну – задовољна је принцеза виолине, од септембра ученица седмог разреда основне  и шестог Музичке школе „Даворин Јенко“, чија је професорка Марија Ковачевић поносна на њу и њен таленат. За непуних десетак минута простор око Милице је био „препуна сала Сава Центра“. Пролазници застају, остављају новац, сликају је, селфији испред девојчице са виолином постају у тренутку главна атракција Кнез Михаилове улице.

- Ти нам улепшаваш дане – добацује средовечни господин док оставља новац.

- Боже, како само свира, колико имамо талентоване деце! Да ли је овде сваки дан – прилазећи Ранки, Миличиној мами која стоји са стране и посматра реакције људи, пита млађа жена, држећи у руци телефон којим снима. Милица само на кратко прекида ово уживање, чисто да не остане дужна помена маме и брата који јој свесрдно помажу.

(Опширније у нашем штампаном издању)

 

Љ.З.Томић