Спорт


Дан када је
севнула ”божја левица”

Никола Максимовић, иначе први Србин од Дамира Стојака у дресу „Наполија” или Марадониног клуба, отворено за „Илустровану Политику” прича о граду у коме игра, клубу, саиграчима... уз неизоставно подсећање на фудбакског генија.
05 sport

Незаобилазна прича са српским фудбалером Николом Максимовићем је и она о лепоти Напуља. Међутим, тај град подно Везува има и своју – мрачну страну. Тамо где је држава слаба, мафија се формира као паралелна структура и ужива велико поверење већине. Чувена наполитанска Камора ширила се по затворима и у војсци. Данас је она саставни део живота у Кампањи:

       – До сада нисам имао ни најмањи проблем – наставља Максимовић – Избегавам опасне делове града у које не можеш тако лако ни да уђеш. Увек је њих 10-15 у извидници. Чим виде нови ауто, одмах јављају шефовима да се сумњиво лице шета по крају. Постоји толико лепих места у Напуљу у којима живе нормални људи. Попут Посилипа. Има пуно фудбалера, ресторани су феноменални и зашто бих залазио у дивље зоне и изазивао судбину. Било је у прошлости играча који су долазили у сукоб са мафијом, али само зато што су желели да буду виђени у њиховом друштву. Ако немам додирних тачака са њима, не видим како могу да уђем у проблем.

      Опрезно Макса. Није Напуљ случајно рај у коме ђаволи обитавају. Али поред ђавола и многи анђели светске културе. Писци, уметници, филозофи, научници. Град који треба знати напамет, јер је лишен било какве грађевинске логике:

       – Улице су уске као у Бајиној Башти. Паркирају где стигну и за трен ока направе хаос у саобраћају. Клинци од 14 година возе неке аутомобиле на струју и батерије. Скупи се друштво и почну да ти свирају да се склониш. Па ти гледај да не послушаш. Зато возим „смарта“. У Напуљу је сваки ауто полупан и спреда и отпозади. Када паркирају, прво ударе оног испред, па мало оног иза. И ето слободног места. 

         ’Наполитанство’ подразумева редак смисао за хумор и иронију. ’Превише лепоте, превише поезије, превише мора, превише Посилипа, превише Везува, превише љубави’. Бунтовништва изнад свега. Ипак, фудбал је тамо фудбал, поготово када дође до сусрета са традиционалним ривалом „Јувентусом”. 

(Опширније у нашем штампаном издању)

Небојша Петровић