Спорт


Гроф који
обожава трилере

06 sport

Миодраг Божовић је човек веселе нарави. Уме да плане, да се наљути, каже свашта и навуче гнев. Али уме и да опрости. Да се покаје. Извини и пружи руку. Или да је прихвати у знак помирења. Суштина је у намери. Ако је она зла, све друго нема никаквог смисла.

За себе каже да је далеко од грофа.

– Ја чак не знам ни како неки гроф изгледа.

Смеје се и шири ведру атмосферу, јер тешко човеку који не зна за шалу и друштву које не уме, не сме, или не може да се безазлено смеје. У свакој тешкој ситуацији види светло на крају тунела, јер кроз живот пролази са осмехом стјуардесе која зна да са авионом нешто није у реду. Некада је веровао у судбину. Сада зна да све зависи од рада, труда и залагања. Ипак, није одолео. Прихватио је овај наш Тарот и отворио карте баш уочи утакмице против ”Партизана”

ФИЛМ – ИДОЛИ, МУЗИКА, ЦРТАНИ ФИЛМОВИ, СЕКС – КУЋНИ ЉУБИМЦИ, СРЕЋА – НОВАЦ, БЕС, КЊИГА – ОСТАЛИ СПОРТОВИ.

– Измене? Па, шта знам... Ма нећу ништа. Нека их тако!

Значи:

ФИЛМ

– Највише ме интересује трилер. Волим и комедије. ”Балканског шпијуна” сам гледао 50 пута. И могао бих још 50. Омиљена сцена је кад Бата Стојковић хвата Бору Тодоровића за косу, чупа и мислећи да је перика каже: ”Па ко си ти? Ти ниси Јаковљевић. Ти си неки много већи зликовац”! ”Маратонце” такође вртим кад год стигнем. Увек запазим нешто ново. Обожавам Милену Дравић, Тању Бошковић, непревазиђену Миру Бањац. У биоскопу нисам био скоро. Пре две ноћи сам поново гледао ”Крокодил Данди”. Волим да се насмејем уз добар филм. Волео сам Ал Паћина и Роберта Де Нира. Много је генијалних остварења: ”Таксиста”, ”Ловац на јелене”, ”Кум”, ”Карлитов пут”... ”Било једном у Америци” оставља без даха. И због глуме и због музике. Ипак, ништа као ”Балкански шпијун“.

ИДОЛИ

– Нисам имао фудбалске идоле. Пратио сам као клинац италијански фудбал, али само из једног разлога. Да бих уживао у стајлингу њихових играча. Била је тада емисија ”Ла доменика спортива”, чујем да иде и данас. Пуштали су изјаве после сваке утакмице. То се није знало ко је лепше обучен, играчи или тренери. Модерне фризуре, скупа гардероба, накит. Увек су диктирали трендове. Па на све то и квалитет лиге која је у то време била најјача на свету. „Јуве“ непобедив. Дивио сам се центархалфу Серђу Брију. Данас највише ценим Муриња.

(Опширније у нашем штампаном издању)

 

Небојша Петровић