Свет


Дипломатски
нокдаун

02 svet

Време наде пролази. Да ли неповратно, видећемо. Тек, линија односа између две суперсиле, Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава, се у само два дана тако стрмоглавила да онај сусрет Путина и Трампа у Хабургу 7. јула, од многих, очито лакомислено, окрактерисан као историјски, сада изгледа као да се није ни десио, готово фатаморгана.

         Руском председнику Владимиру Путину није требало ни 24 сата да одговори на одлуку америчког Сената да прошири, односно пооштри економске санкције Москви ( и не само њој, већ и Техерану и Пјонгјангу, а како сада ствари стоје, нека се спреми и Кина) уведене 2014. пошто је Русија поново под своје окриље вратила Крим. До 1. септембра, наредио је Путин, 755 америчких дипломата има да се врати кући, а приступ дачама и складиштима поред реке Москве већ је блокиран. Истина, тиме би се број америчких дипломата свео на број руских у Вашингтону (455), али се овај Путинов потез у Америци, а и шире, није довео у везу са инсистирањем на реципроцитету, већ са одмаздом, тим пре што је Бела кућа саопштила да ће Трамп потписати Закон о санкцијама. A с обзиром на то да је реч о закону, све да се амерички председник и покаје због свог потписа, неће бити могуће, ни лако ни брзо, ставити га ван снаге.

         Истина је и да протеривање дипломата није средство за притисак кога се Путин први сетио. У децембру је одлазећи амерички председник Барак Обама протерао 35 руских дипломата и затворио два представништва. Све то због наводног руског  уплитања у америчке председничке изборе. Путин тада није реаговао, што се тумачило жељом да са Трампом успостави у старту боље односе него што је имао са његовим претходником. Сада се чини да су испариле шансе да се то заиста и догоди. Не зато што то Трамп лично не би желео, већ што притиснут аферама које се дневно гомилају, очигледно мора да подилази јастребовима  у сопственим, републиканским, редовима снажно укорењеним у америчку администрацију. Једном речју, председници пролазе, а јастребови у редовима и републиканаца и демократа не пропуштају прилику да заскоче свој плен. Председник Трамп са умешаношћу чланова своје породице у разне, наводно, компромитујуће ситуације у смислу тајног шуровања са Русима у време председничких избора, америчким исконским непријатељем, како Бела кућа Великог Медведа традиционално доживљава, се идеално наместио за стезање омче око количине његове моћи и самосталног вођења спољне политике.

(Опширније у нашем штампаном издању)

М. СТАМАТОВИЋ