Вива


МАГИЈА БАНАТСКИХ
ВИЛА

30 34

Један од најчешћих коментара које можемо чути, када се понудимо да помогнемо старијој особи да пређе пешачки прелаз или да јој понесемо цегер са пијаце, управо је: нека сине, може бака сама... А не може. Тада се из њеног или његовог набораног погледа и уморних образа може назрети мрва поноса и ината, ината према животу. Као да желе да му покажу да могу даље и да се не предају упркос терету година. А живели су деценијама уназад окружени брачним другом, децом, унуцима, осмесима. Онда се тај исти живот поиграо са њима и полако им отргнуо једну по једну особу.

Неке је одвео у други град или државу, а неке у „вечно царство“. Украо им је и осмехе, а оставио мрву сете сакривену под прашином старих фотографија. И никога са ким би могли да их поделе. Од некада енергичних особа пуних наде, сада немају снаге да оду чак ни до лекара. А о кувању, спремању куће или набавци намирница да и не говоримо. 

Иван Гајин