Забава


Разговори старих
пријатеља

03 vodice

ЦМЦ ТВ фестивал, који је по девети пут у одличној организацији општине Водице и ”Кроације рекордс” одржан у том  симпатичном приморском градићу, одавно је превазишао локални карактер. Временом је израстао у најозбиљнији (и највећи) регионални музички догађај.

         За потписника ових редова, после сумирања утисака, није било никакве дилеме да је та фешта под отвореним небом по квалитету била боља од претходне и да ће се од 33 песме, колико их је било изведено, бар пола ”вртети” у настојању да постану годишњји хитови. Група ”Магазин”, дуо ”Мараја“, Адис Шкаљо, Неда Украден, Сергеј Ћетковић, група ”Мејаши”, Миа Димшић (нова поп звезда тамошње сцене), Тончи Хуљић или нека од клапа имају добре шансе да освоје титулу најслушенијег извођача ЦМЦ ТВ фестивала за сезону у току, баш као што је то пошло за руком Жељку Бебеку са прошлогодишњом нумером ”Ја по кафанама”.

         Од ове и овакве прогнозе, признајем, више су ми, ипак, била привлачнија подсећања приликом сусрета са неким од учесника овог занимљивог музичког догађаја у Водицама. Тако, рецимо, када сам угледао Масима Савића (са инвалидским штакама), питања и одговори између нас двојице су као бујица потекли све док на рукама музичара из пратећег бенда није изнет на сцену, како би седећи у столици одржао сјајан (ревијални) концерт.

         – Гадно сам пре неки дан повредио ногу, па сада не могу да станем на њу – признао ми је Масимо, да би се пријатељски осмехнуо на моју примедбу да фудбал више никада не игра, када већ не зна да шутне лопту.

         Бебек, с друге стране, једва чека долазак у Београд и концерт на коме би представио нови албум, чији излазак очекује у септембру или октобру:

         – Биће то од свега по мало, и ”Бијелог дугмета” и онога што радим последњих година, а што нема везе за рокенролом. Велико признање за ”Ја по кафанама” ми прија,  па очекујем да се то исто догоди и са новом песмом ”Оно нешто наше”. Додуше, не надам се фестивалској награди, јер би вероватно било мало превише да два пута узостопно, баш ја, будем најслушанији. Ипак, убеђен сам да ће и та песма бити у самом врху.

         Наравно да је најемотивнији разговор уследио са Златком Пејаковићем, који својом интерпретацијом и надаље плени велику пажњу слушалаца, баш као и сценским покретима, с обзиром да се никада није одрекао ”дасака које живот значе”. У његовом певању, додуше, ни мало сада нема ронекрола, који је као најуспешнији вокални солоиста ”Корни групе” обележио тај бенд.

         Он се стилски већ дуже времена окренуо тамбурашима, попевкама и некој врсти медитеранске поп музике, у којој доминира његова песма ”Черге”. Евоцирање успомена на период у Београду, где је и започео соло каријеру, изазвао је код њега низ емоција, поготово при помени ”Корни групе” и Корнелија Бате Ковача, затим Љубе Нинковикћа и Асима Сарвана, Слобе Марковића, Сање Илића, Дејана Петковића...

(Опширније у нашем штампаном издању)

А. Гајовић