Забава


Време је за
рушење зидова

Славна бразилска и холивудска глумица остварила је једну од најбољих улога у каријери у филму „Акваријус” који се однедавно приказује и у нашим биоскопима. Током протеклог канског фестивала дала је интервју за наш лист
03 folm

И прошле године ми је радња филма „Акваријус” бразилског редитеља Клебера Мендонче Фиља деловала познато. Соња Брага је усваком кадру овог величанственог дела о правди и упорности. Тумачи лик пензионисане професорке музике Кларе, тврдоглаве удовице која одбија да се одесели из стамбеног блока „Акваријус”, дивног здања из средине прошлог века, у коме је подигла своје троје деце. Остале комшије су продале своје станове, али не и она. Моћни предузимачи, у коруптивном односу са државним институцијама, намерили су се да ту граде модерне елитне објекте за странце и богаташе. Булдожери су спремни да руше, али Клара није спремна на предају.

         Глумица, која је у родном Бразилу бљеснула још седамдесетих година на телевизији, осамдесетих је освојила Холивуд. Памте се њене легендарне улоге у филмовима „Милагро – рат на њиви пасуља” Роберта Редфорда (плус романса са редитељем), „Пољубац жене паука”  са Вилијамом Хартом и Раулом Хулијом, „Гуштер” Клинта Иствуда, „Месец изнад Парадора” са Ричардом Драјфусом и многе друге које су јој донеле чак три номинације за „Златни глобус”, али никада не и какву престижну награду.

         Са „Акваријусом” је Соња Брага (66) први пут после две деценије снимала на матерњем, португалском језику. И даље је лепа, необично непосредна. Готово да је занима да сазна од мене ствари колико и ја од ње.

         - Ставите ви диктафон овде, а ја ћу моје лекове овде, нисам их још попила – каже ми на почетку, када се уверила да смо се обоје удобно сместили.

         Колико има Вас у лику Кларе који играте у Акваријусу”?

         - Надам се сто посто. Ја не знам како бих другачије. Када прихватим неку улогу ја свој мозак, своју душу и своје тело стављам на располагање редитељу или директору фотографије, и свакоме коме сам потребна у процесу стварања филма. То је као када вас ставе на сто метара високу литицу и кажу: „Скачи”! Мој задатак је да зажмурим и скочим најбоље што умем и да се надам да ће доле бити неко ко ће ме ухватити. Због тога, морам да будем потпуно у својој улози.

(Опширније у нашем штампаном издању)

Срђан ЈОКАНОВИЋ