Društvo


Kad Japanac
zavoli Srbiju

03 drinska regata

Poznata je priča koja kruži među regatašima na Drini  u Bajinoj Bašti. Naime, Acuma Nišijama, rodom iz Kjota u Japanu,  2009. godine prvi put je osetio veselu atmosferu na ovoj smaragdnoj reci i postao „najpoznatije lice regate”. Zapravo, doživeo je sve ono što mu je prepričavao, u studentskoj sobi, drug sa studija u Americi, Darko Kovač. Nišijama se oduševio Srbijom jer je obilazio našu zemlju više puta, a suočen sa masom lepih žena, koje su ga opčinile, rešio je da svake godine dolazi na regatu iz dalekog Japana. Zakleo se, na regati 2012. godine(bili smo prisutni), da će mu žena biti neka lepotica iz Srbije.

         Ove godine, prvo pitanje svih starih regataša bilo je: „Gde je Nišijama”? Kako ga nisu videli, pronela se vest, naravno iz „torbe” Dragana Sevića –Ćele, večnog šaljivdžije i kozera, nekada poznatog fudbalera „Slobode” iz Užica, da je Nišijama najzad pronašao ženu svojih snova iz Srbije i da se i oženio. Ali, avaj, da ga ona više ne pušta na regatu, jer zna kakva je koncentracija lepih žena u Bajinoj Bašti, pogotovu u bezbrižnim, veselim danima spusta, pa ne želi da izgubi „svog princa”, na isti način kako ga je i osvojila.   Najverovatnije da je ova priča, samo nova Ćelina šala, ali činjenica da Japanca niko nije video, bila je uvod u petodnevno druženje od 19. do 23. jula, na Drini,  Perućcu, Tari i Bajinoj Bašti.

Svečarska, razdragana atmosfera, pred start 24. „Drinske regate”, ispod brane Hidroelektrane „Perućac“ nije svojevremeno opčinila samo mladog Japanca koji se „zarazio” Drinom, Tarom, splavarenjem i Srbijom. Svake godine stiže sve više turista i posetilaca. Ove godine Francuska televizija snimala je regatu i Taru  čitavih pet dana. Novinarka londonskog „Fajnenšal Tajmsa” Tatjana Mitevska, poreklom iz Makedonije, napravila je reportažu sa spusta na Drini. Iako obilazi i druge zemlje bivše Jugoslavije, najviše voli Drinu i regatu među hiljadama veselih učesnika, na više od 1.500 plovila- ove godine.

I tačno u 11 pre podne, nakon što je deset minuta pre toga iz Beograda i EPS-a (kao nekada  „čuvenom” Miletu Miloviću, šefu  „Perućca“), javljeno da „puste vodu”, kamen na kojem smo sedeli, kraj obala zelene Drine, našao se ubrzo u hladnoj vodi, jer je nivo reke porastao za skoro pola metra. Vriska oduševljenja nestrpljive mase, od više hiljada ljudi u čamcima i tradicionalnim splavovima od jele i drugih četinara, krenula je u spust od 25 kilometara niz Drinu. Do Rogačice ili čak Ovčar polja, gde su se splavovi i čamci vadili iz vode, uz viku, gužvu i galamu, modernih triftara. 

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

D. K.–I. Foto: Slaviša Arsenijević i D.K.–I.