Društvo


Krijumčarski
centar

Droga iz Avganistana ulazi preko administrativne linije sa Kosovom, iza koje se nalaze logori za migrante i obučene teroriste koji se ubacuju u Makedoniju
02 kosmet sverc

NATO, UN, EU su od kraja devedesetih investirali mnogo novca i energije u Kosovo. I pored toga ovaj deo je i dalje najsiromašniji u Evropi. Cveta trgovina narkoticima i ljudima, jer legalno nema šta drugo da izvozi osim starog metala i nekih namirnica. Kosovo je i danas „crna rupa Evrope” i glavni centar međunarodnog krijumčarenja narkotika, ljudi, oružja, terorista.

     Ovako glasi izvod iz tekstova koji su ovih dana objavljeni u bečkim i frankfurtskim novinama. Analitičari Austrije i Nemačke složni su u konstataciji da je „nezaposlenost zvanično na oko 30 odsto, a kod mladih je stopa duplo veća. Na osnovu visokog nataliteta svake godine do 25.000 mladih pristiže na tržište rada, a privreda i administracija nemaju kapacitet da ih prihvate. 

         „Proces približavanja EU se odvija teško i sporo, a Unija odbija Kosovu, kao jedinom na Balkanu, liberalizaciju viznog režima, tako da građani nemaju nikakvu legalnu mogućnost na rad u zemljama Unije. I pored toga 100.000 Albanaca sa Kosova godišnje želi ilegalno da uđe u EU – otkriva bečki Kurir”.

         Da je Kosovo i Metohija centar krijumčarenja narkotika sa Istoka ka Zapadu, preko Balkanske rute, činjenica je sa kojom se Evropa suočava već četiri decenije. U svetu krijumčarenje narkotika ostvaruje profit od 80 milijardi dolara. Kosmetska Balkanska ruta ostvaruje od toga trećinu profita, koliko albanskoj narko mafiji donose ilegalno prenošenje heroina iz Avganistana i Turske, marihuane iz Albanije, Makedonije i Crne Gore, i kokaina iz Južne Amerike i Afrike ka centralnoj Srbiji, BiH i dalje u Evropu.

     Sumnja se da krijumarenje narkotika vode tri klana albanske mafije. Keljmendijev, Tačijev i Haradinajev. Sa njima se na prostori Srbije bore MUP, BIA, Vojska Srbije i Uprava carina, u kojoj postoji specijalac za suzbijanje krijumčarenje albanske droge.

         -On ima četrdesetak godina, carinsku legitimaciju i službeni pištolj marke „glok” za pojasom. Nikad ne spava. Zna svaku rupu na granici i sve nas poznaje. Ovako su meštani Ribarića na jezeru Gazivode pre tri godine opisali Zorana Žarića, vođu mobilnog tima carinika, koji su dve nedelje patrorirali na ovoj vodenoj međi, koja deli Kosmet od centralne Srbije. Kada je poslednjeg dana patroliranja ušao u lokalnu prodavnicu da kupi čips i sok, prodavac mu je rekao: „Uzmi robu. Ne moraš ništa da platiš. Samo odlazi iz sela što pre. Dve nedelje ništa nismo švrecovali. Zbog tebe smo izgubili silan posao i silne pare“.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

Marko Lopušina