Društvo


Prva sportska pobeda
u ratu

U čuvenoj školi „Džordž Heriot“, u koju su primljeni izbegli srpski dečaci, zapamćeni su po bistrini i odličnim ocenama, što i danas potvrđuju sačuvani podaci u školskom arhivu, ali i o njihovoj iznenađujućoj snalažljivosti i talentu za ragbi. Ko su bili naši herioteri?
03 sportisti u ratu

Bio je rat i njihov put u nepoznato. Izgladnela, iscrpljena, ali i odvažna srpska deca nisu ni mogla znati šta ih čeka. Bez roditelja, zbunjeni, na putničkom brodu, imali su samo jedni druge. Ukrcali su se u francuskoj luci Avr. A cilj plovidbe? Ko zna da li bi iko od njih umeo da ga pokaže makar na geografskoj karti. A i ako bi znao, pitanje je da li bi uspeo da izgovori ili pročita ime te luke. Samo je jedan dečak (Đorđe Osmanbegović) znao ponešto engleskog jezika. Na fotografiji, napravljenoj po dolasku u Edinburg, u Škotskoj, pogledi dečaka možda jesu bili sumnjičavi, ali ne i uplašeni. Uostalom, čega su još mogla da se plaše ta deca koja su preživela albansku golgotu?

         Albanska golgota je izraz koji se koristi za slikovito opisivanje povlačenja srpske vojske i civila u zimu 1915/1916 . preko zavejanih planina Crne Gore i Albanije. Posle invazije Centralnih sila srpski živalj se povlači ka Jadranu, a odande, uz pomoć saveznika, bivaju prebačeni na grčka ostrva u Jonskom moru. Na ovaj put, koji je za mnoge predstavljao put bez povratka, pošla su i deca. Nije bilo dana a da smrt nisu srela na putu. Desetine hiljada duša više nikada nije videlo svoj dom.

Francuski maršal Žozef Žak Žofr ovu pogibiju srpskog naroda opisuje sledećim rečima: „Povlačenje naših saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvršeno, nadilazi po strahotava sve što je u istoriji kao najtragičnije zabeleženo“.

         Posle prelaska preko Albanije, zajedno s vojskom i narodom, i srpska deca su se obrela na Krfu. Tu je i bilo odlučeno da neke među njima pošalju u inostranstvo na dalje školovanje. Naše saveznice u Velikom ratu, Engleska i Francuska, bile su voljne da ih prime. Deca nisu imala izbora. Traumatizovana i zabrinuta, slušala su naređenje starijih. Tako se jedan deo njih uputio preko Avra ka Edinburgu, glavnom gradu Škotske, u to vreme centru za pomoć Srbiji.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

Stefan Stupar