Društvo


Prvi korak
najvažniji

Aktuelno nasilje

Prvog avgusta bilo je tačno dva meseca otkako je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Zakona od kojeg i društvo, ali i pojedinci, očekuju mnogo. Zakona za koji brojni kažu da je mogao i morao da bude ranije donet.

         Šta je bilo bilo je, šta je trebalo trebalo je, zakon je sada tu, imamo ga i oni kojima je potreban trebalo bi da se osećaju mnogo bolje. Zaštićenije.

         Mnogo je institucija koje imaju direktnu vezu ili dodirnih tačaka sa ovom problematikom. Da li je tako trebalo, ili nadležni nisu imali želje da se oglase, tek prvi se, zvanično, po tom pitanju pre nekoliko dana oglasio ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović. Kazao je da je u prva dva meseca primene novog zakona izrečeno gotovo 3.000 hitnih mera. I još je pojasnio da policija sada ima veća ovlašćenja nego ranije, te da sada kao hitnu može izreći meru udaljenje nasilnika iz stana ili sprečavanje prilaska žrtvi. „Nama je prvi korak i najvažniji, a to je zaštita žrtve“, rekao je ministar Stefanović.

         Nije se ministar Stefanović upuštao u dublju analizu zakona, ali je podsetio da on predviđa strože mere i prema onima koji ne primenjuju propise na odgovarajući način, i to disciplinsku odgovornost za nosioce pravosudnih funkcija i prekršajnu za policijske službenike, kao i da je predviđena i prekršajna odgovornost za državne organe koji ne budu prijavljivali nasilnike.

         Iz službe Zaštitnika građana dobili smo odgovor da oni smatraju „da je još rano za temeljni pristup i davanje sveobuhvatne ocene primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i da treba sačekati pokretanje postupaka Zaštitnika građana na osnovu pritužbe građana ili po sopstvenoj inicijativi, kako bismo imali jasniju i potpuniju sliku o primeni novog zakona”.

         I dok su tekli prvi dani primene zakona, Srbiju su potresla dva slučaja. Ispred dva centra za socijalni rad usred Beograda desila su se ubistva. Stručne službe su reagovale, stigla su i objašnjenja, ali nisu stigle ostavke. Kriv je, lako se da izvesti zaključak, samo ubica. Oni koji su morali i koji je trebalo da prate, upozore i time preduprede zločin, ostali su van priče. Kao da se to njih nije ticalo.

         - Institucije su morale da spreče da se dvostruko ubistvo desi upravo ispred Centra za socijalni rad, i to u kontekstu viđanja sa detetom, ocenila je tada Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra i još rekla da je taj događaj „klasičan sistemski propust“. – Odgovoran je onaj ko je u Centru vršio procenu i onaj u Sudu koji je donosio odluku, ocenila je Ignjatovićeva. Ljudi u Centru za socijalni rad i sudije u parničnim sporovima rade jako ozbiljan posao, zahtevan i stresan, ali i koji je i delegiran institucijama - Sudu i Centru zato što je tako zahtevan, nije ostavljen da se ljudi koji imaju probleme dogovaraju. Tu prestaje svako relativizovanje. Ljudi ili ne razumeju ili neće da razumeju koje nasilje je opasno nasilje. Kod nas se nasilje razume kao fizičko nasilje, prebijanje, i onda se psihičko nasilje koje nije tako vidljivo uopšte ne razume“, kaže.

O. RADULOVIĆ