Društvo


Uvek se
nadaj boljem

03 tamara rts

Kada su 25. juna 1996. godine ugledale svetlost dana, bile su – senzacija. Naravno da je u dugoj istoriji Pirota bilo još  takvih senzacija, ali ni vremešniji Piroćanci nisu mogli da se sete kada se desila poslednja. Tako je vest da je Olgica Rančić rodila tri devojčice obletela celu državu, a od tada do danas, više od dve decenije, Olgičine i Ivičine ćerke ostale su poznate po zbirnom imenu, kao čuvene „pirotske trojke“.

         - U petom mesecu trudnoće lekari su mi rekli da nosim dvojke. A onda, početkom sedmog meseca kažu: „Rodićete trojke“ , seća se Olgica. - Bila sam zabrinuta. Kako će porođaj proći, kako ćemo suprug i ja odjednom da podižemo tri bebe, u iznajmljenom stanu sa malim primanjima... Pomešali se sreća i zebnja, san ne dolazi na oči... Nemir je kratko trajao jer sam se u sedmom mesecu i porodila. Devojčice su bile sitne, ali, što je najvažnije – zdrave.

         Milica, Monika i Milijana dobro su napredovale. Znala je to Olgica i onda kada ih nije svaki čas vodila lekaru,  jer su dve bebe već prošle kroz njene ruke, sinovi iz prvog braka. Kada su dostigle neophodnu težinu, u devetom mesecu, trojke su  primile  vakcine.

         - Dva dana su imale temperaturu, a posle nekog vremena, kad sam ih kupala, povijala, primetila sam da ne šire noge, jednostavno da sa njihovim nogama nešto nije u redu. Odmah smo reagovali, tražili uput za Beograd, gde smo i saznali da naše bebe imaju cerebralnu paralizu – priča Olgica. - Govorili su nam i tad da tužimo lekare, međutim, mi smo odlučili da se ne vučemo po sudovima već da svu svoju energiju i snagu damo za izlečenje naših devojčica.

         Takva dijagnoza bi većinu roditelja bar na neko vreme paralisala, bacila u depresiju, ali ne i Olgicu i Ivicu. Besparica ih je pritiskala, ali za skupe lekove i terapije je moralo da bude novca.

         Pomagali su dobri ljudi, pomogla je i gradska vlast da Rančići otkupe stan koji je Ivan od preduzeća dobio na korišćenje kad je postao otac tri preslatke devojčice. Stan je bio na četvrtom spratu, u zgradi bez lifta. Trebalo je Milicu, Moniku i Milijanu, koje su rasle, nositi gore-dole da bi „izašle iz četiri zida“. Olgica i Ivica su odlučili da stan prodaju i kupe kuću, za šta opet nije bilo dovoljno novca. Nisu uzmakli, oboje su podigli kredite i skućili se u naselju „Tanasko Rajić“.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

MILICA STAMATOVIĆ Snimio: ŽELjKO SINOBAD