Feljton


Atentat u
Njujorku

04 feljton kuhinja

Priče koje slede deo su knjige „Kako sam (s)kuvao istoriju“, autora Milovana–Miće Stojanovića koji je 23 godine kuvao za Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Jugoslavije. U nastavcima čitaoci će moći da saznaju šta je sve drug Tito voleo da pojede i popije, šta njegovi gosti, ali i drugi državnici.

    „Drug Tito je drugi put posetio Njujork, 22. oktobra 1963. godine, kada je učestvovao u radu Generalne skupštine UN povodom svetskog Dana mira. Pored obaveza u Ujedinjenim nacijama, Tito je bio pozvan kod predsednika Džona Kenedija. Bio je to prvi susret jednog američkog i jugoslovenskog predsednika u SAD-u. Tom prilikom na meniju su imali: šampinjone punjene pilećom jetrom,škampe na žaru, biftek u sosu od kikirikija uz  krompir kao prilog, desert - voćna salatu serviranu u ananasu.

Tito je sa svojom delagacijom odseo u hotelu „Valdorf Astorija“, gde je trebalo da boravi četiri dana i potom produži put do Argentine. Tog leta ja sam radio u Valdorf Astoriji”, tada najvećem i najluksuznijem hotelu na svetu. Iz Titovog protokola su me pitali da li „Valdorf Astorija“ odgovara za smeštaj jugoslovenkse delegacije. Nisam morao puno da ga hvalim, jer je to bio tada najveći i najluksuzniji hotel na svetu.

   Međutim, ispred hotela su bile velike demonstracije jugoslovenskih emigranata, začinjene ponekim Amerikancem. Masovno su uzvikivali da je Tito ubica. To manje više nije bilo nerešivo, ali pojavio se mnogo veći problem, služba obezbeđenja  je imala saznanja da se sprema atentat na Tita.

         U najvećoj tajnosti je izvučen iz „Valdorf Astorije“, a u njegov  apartman je premešten, visoki politički funkcioner, Vladimir Popović. Tito je prebačen u zgradu naše Misije, tačnije u pomoćnu sobu u kojoj se spavalo samo po potrebi kada se „zagine“ do kasno uveče (a koju sam ja često koristio zbog prirode posla).

         Postavilo se pitanje ko će da spava u glavnoj spavaćoj sobi, a neki “pametni” bezbednjak se setio da bi to mogao da budem ja. Po visini i stasu bio sam sličan Titu, a ispod čaršava se ne vidi ko je u krevetu. Umeo sam da se branim, a i znao sam da rukujem oružjem, pa šta bude…Naravno, nisu mi rekli o čemu je reč, niti sam smeo da pitam. Naređenje-izvršenje!

         Potez obezbeđenja da predsedniku promene mesto boravka bio je opravdan! Jedna grupa demostranata se probila do predsedničkog apartmana, gde je, srećom,  brzo reagovao „drugi glumac“, vozač ili obezbeđenje Vladimira Popovića.  Tada je dobio lepe batine.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

 

Pripremio O. Radulović