Feljton


Godina
raspleta

04 feljton kenedi

Ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija važi za jedno od najmisterioznijih. Iako su, bar za javnost, nedugo posle ubistva gotovo sve činjenice saopštene, ne računajući teorije zavere, mnogo toga je ostalo pokriveno velom tajni. Ali, sva je prilika da taj rok misterijama ističe.

         A zašto je tako i šta je to toliko tajno i misteriozno da je jedan novinar nedugo posle atentata dobio neobičan odgovor od sudije. Naime, ovako je to tada štampa zabeležila: „Nedugo nakon atentata na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. godine, jedan novinar upitao je tadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Erla Vorena da li će kompletan izveštaj o ubistvu biti objavljen u javnosti. Prvi čovek suda i Vorenove komisije tada mu je odgovorio: "Objavićemo ga za neko vreme. Ali to možda neće biti za vreme vašeg života."

         Šta je to ostalo nepoznato u atentatu na 35. predsednika Sjedinjenih Država, koji se dogodio u petak, 22. novembra, 1963, u Dalasu, u državi Teksas? Šta mogu da promene dokumenta i zašto je sudija novinaru dao ovakav odgovor? Naime, poznato je da se od 40 hiljada dokumenata o ubistvu predsednika Kenedija, njih 3.600 još drži u strogoj tajnosti. Zbog toga je tim od sedam arhivista na najvišim ovlašćenjima poslat u Državni arhiv Sjedinjenih Država gde će na osnovu svih 40.000 dokumenata načiniti finalni izveštaj o atentatu na jednog od najpopularnijih predsednika u istoriji SAD, uključujući i do sada neobjavljene detalje.

         I sada dolazimo do glavne stvari. Taj izveštaj na kojem radi tim ima preciziran rok za predaju, a vlast Amerike za objavljivanje. Ukoliko sve bude prema planu i svako na vreme odradi svoj deo posla, poslednji rok za objavljivanje dokumenata, odnosno izveštaja je oktobar naredne godine. Dakle, 2017. godina bi mogla da donese nešto novo, kada je reč o ovom slučaju. Da reši misteriju. Ako je uopšte ima. Ali ne samo to. Među tim dokumentima nije samo izveštaj o samom atentatu. Tu je mnogo toga o tajnim službama SAD, njihovim aktivnostima, vezama u inostranstvu, likvidacijama...

         Za ovu priču važno je samo ima li čega u tim dokumentima što može da baci novo svetlo na ubistvo predsednika Kenedija. Možda deo odgovora leži i u izjavi Marte Marfi. Ona je predsedavajuća Odseka za poseban pristup u Državnom arhivu. Ova dama je mišljenja da još ima vremena da se neke stvari ne dese onako kako je planirano, da taj izveštaj još ne ugleda svetlost dana, iako je njena lična želja da se ta dokumenta napokon objave i  tako zauvek stavi tačka na spekulacije o ubistvu predsednika Kenedija.

         - Učiniću sve što je u mojoj moći da tajna dokumenta o Kenedijevom ubistvu konačno ugledaju svetlost dana. To je moj jedini cilj: da narod konačno sazna istinu. Jedini ko u tome može da me spreči, jeste predsednik SAD –izjavila je Marta Marfi.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

Pripremio O. Radulović