Feljton


Kako smo stradali
i preživeli ?

Od ovog broja počinjemo da objavljujemo odlomke iz knjige “Smilje i sumpor: dva vojnička dnevnika 1016 – 1919” sa sećanjima dva golobrada mladića Dragoljuba Rankovića i Milutina Ristića, učesnika Prvog svetskog rata i proboja Solunskog fronta, koja su oni zapisivali pod granatama, u rovovima ali i nakon što se rat završio za većinu, ali ne i za njih oboje. Za početak, reč smo dali priređivačima ovog uzbudljivog svedočanstva Dunji Dušanić i Danilu Šarencu da nam kažu kako su došli do beležaka starih jedan vek
04 feljton

Zora je. Prva, druga, treća, četvrta granata prenose me u stvarnost. Parčići čelika fijuču kroz vazduh i sa zvekom udaraju u kamen. Miriše na smilje i sumpor. (Milutin Ristić, dnevnički zapis 21. avgust 1916.)

         Profesor književnosti Dunja Dušanić i istoričar Danilo Šarenac sasvim slučajno su se upoznali, sasvim slučajno su došli do vojničkih dnevnika Milutina Ristića i Dragoljuba Rankovića, ali su nimalo slučajno odlučili da zajednički svoje otkriće predstave javnosti.

         Bili su uzbuđeni kada su im se pre nekoliko godina u rukama našle sveske stare čitav vek, ispunjene zapisima, ali i tragovima rata, očaja i baruta. Pisala su ih dva, gotovo, golobrada mladića koja su regrutovana s početkom Prvog svetskog rata: rezervni pešadijski potporučnik Milutin Ristić, jedan od legendarnih 1300 kaplara, i đak-narednik Dragoljub Ranković. Obojica su prošli celu golgotu srpske vojske putem preko Albanije do Krfa, s tim što je jedan završio u vojnoj bolnici u Tunisu (Ranković), dok je drugi (Ristić) učestvovao u proboju Solunskog fronta. Na kraju, usledio je povratak u domovinu koju više nisu mogli da prepoznaju.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

Srđan JOKANOVIĆ