Intervju


Novi zakon protiv
starih navika

01 vesna stanojevic

U Srbiji je od davnih dana na delu patrijarhat, stanje u kome je muškarac „glava“ kuće, žena potcenjena, bez prava glasa, a i onaj koji bi pustila, to je samo da kaže „da“. Iako se to stanje s vremenom menjalo i stege popuštale, članci u crnoj hronici često nas podsete da smo još uvek zemlja u kojoj se zakon retko poštuje, a kazne za zlodela su male, pa su zločini prema ženama i deci sve suroviji i sve učestaliji. O situaciji u kojoj se nalazimo, i ima li izlaza iz nje, za „Ilustrovanu Politiku“ govorila je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Žene su se u Srbiji tehnološki opismenile, dostupne su im razne društvene mreže. Kako objasniti muškarcima u ruralnom delu Srbije da nije svako dopisivanje prevara, da nisu svi prijatelji ljubavnici? Kako promeniti stav o tome da je žena vlasništvo muškarca za koga se udala?

-Za tako nešto potrebna je generalna promena svesti u društvu. I kad su u pitanju muškarci i kad su, dobrim delom, u pitanju žene. Zašto kažem žene? Žene koje trpe to trpe i dalje, misleći da treba da trpe, da je to njihova uloga i, nažalost, sudbina da budu neko ko je građanin drugog reda, ko će ispunjavati želje muškarcima, ko će da rađa, radi i da ćuti i gde se sve ono što se dešava smatra dozvoljenim. Taj model patrijarhata  smo nasledili i nije do ove generacije ili neke prošle, traje to vekovima. Jako je teško menjati svest ljudi i ubediti bilo koju ženu, koja je odrasla sa tim da treba „da se zna ko je u kući stariji“, „ko kosi, a ko vodu nosi“ i razne druge gluposti, da to nije njena uloga i da ona može sve  da promeni. Ipak ne može tek tako da promeni, jer u njenoj glavi je tako „zapisano“. Žena koja je takvo iskustvo nasledila od svoje majke, bake, prenosi ga i na svoju decu. Imamo problem, jer i mlade devojke tako misle.  Najstrašnije je što kod tih mladih parova u periodu zabavljanja, devojke  prihvataju modele koje su prihvatale njihove majke: da neko može da ih udari, da ih izbaci napolje, da ih izbaci iz kola, a da one preko toga pređu i da se pomire sa nasilnikom. Što je još gore, one koje trpe nasilje tokom zabavljanja, a ima ih koliko hoćete, kasnije se i udaju za te svoje partnere misleći da će on da se promeni. Moramo shvatiti da se retko ko menja. Mislimo da ćemo promeniti muškarca svojom ljubavlju i da će on shvatiti da smo mi dobre, da volimo porodicu. Neće se promeniti, jer i on ima usvojen model ponašanja iz svoje porodice.

Da li su i žene koje vaspitavaju mušku decu na taj način krive?

- Naravno da jesu jer te muškarce je neko vaspitavao. Nisu oni pali s Marsa. Poneli su to iz svoje porodice. Ako je on u svojoj porodici imao priliku da vidi kako njegov otac maltretira majku, a ona ćuti i trpi i miri se, i on će imati takav model ponašanja, s jedne strane. S druge strane, njega će majka tako da vaspitava, što je najstrašnije od svega. Mi sad imamo situaciju da žena koja je, takođe, žrtva nasilja ili je bila žrtva nasilja, kada se njen sin oženi i dođe do bilo kakvih problema, odmah okrivi snahu.  To su takvi modeli ponašanja da prosto nekada ne možete da verujete u kojoj meri se mešaju, te iste majke, u odnose sina i snahe. U većini slučajeva im snahe ne valjaju i one su krive za sve.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

Lj.Z. Tomić