Intervju


Rođen sam za svašta
i ni za šta

04 sasa budjevic

Arhitekta po obrazovanju, naš sagovornik, Saša Buđevac, hrabro je zakoračio na književnu scenu, i to romanom ,,Fliper i njegov šegrt”, koji je objavila izdavačka kuća ,,Arete”.

Svoju biografiju Buđevac smatra ,,potpuno običnom, dosadnom čak”, iako živi i radi u uvek zanimljivom Nišu, kome opšta kultura nikada nije okrenula leđa. Naprotiv!     

 – Čudno je što sam prvo završio studije jezika, pa sam se tek onda upisao na arhitekturu u Beogradu. Diplomirao sam prvi u generaciji, što inače nije bio običaj. Tada se arhitektura dugo studirala. Meni se žurilo da se što pre vratim u Niš i skinem ocu sa grbače, koji je kao arhitekta izgradio pola tog grada. Metropole nisu za mene. Jednostavno, nisam bio spreman da  sate provodim u prevozu do Beograda. Radije vreme provodim u nekoj bašti ili kafiću. Znači, otac mi je arhitekta, ja sam arhitekta, sin arhitekta radi sa mnom, ćerka mi je na masteru iz arhitekture u Parizu. Oni će biti uspešniji i od oca i od dede. Pri tom sam srećno oženjen. Supruga mi je hirurg.

Kako ste iz sveta arhitekture iskoračili, zakoračili u svet književnosti?

– Tačno znam dan i trenutak kada sam počeo da pišem. Koju verziju želite? Mističnu, dramatičnu, romantičnu? Da skratim: nije me u pisanje gurnula ljubav prema literaturi, koju sam imao od detinjstva, niti iskustvo bliske smrti. Istina ume da bude prilično dosadna. Zašto sam počeo da pišem? Nisam se setio ničega pametnijeg, kako da zabavim sebe. Drugi idu na pecanje ili na neko drugo mesto, a ja, tako, sedim i...

Možete li da imenujete zajedništvo ovih profesija? Koja je teža?

 – Kad imate um koji ima stalnu potrebu da nešto pravi, ne samo da imate potrebu da stalno nešto stvarate, nego imate i potrebu da stvarate u više disciplina. Da sam imao više sreće snimao bih i igrane filmove. Snimio sam mnogo televizijskih emisija o arhitekturi, pravio radio emisije... Arhitektura je likovna umetnost, a ja pišem u slikama. U svakoj mojoj pripovesti se pojavi neki metafizički prostor na kome insistiram. U "Zlom fliperu" je to podrumska prostorija za ispitivanje u policijskoj stanici, fantomska "četvorka". Neko reče da je stvaranje za nekoga razapinjanje na krst, a za nekoga večna radost života. Imam zadovoljstvo u obema stvaralačkim disciplinama. Potpuno sam slobodan, koliko slobodni umetnik to može biti. Imam sopstveni arhitektonski studio i živim od posla na slobodnom tržištu, a pišem jer mi je to  zanimljivo.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

Mila Milosavljević Foto: Aleksandar Nakić