Kolumna


Ciprasovo
raspeće

03 misko stojanovic

Grčka dužnička drama pretvara se u golgotu premijera Aleksisa Ciprasa. Njegov lični trijumf na minulom referendumu, kad su Grci ubedljivom većinom, resko i odlučno, odbili da se povinuju pritiscima i ucenama (pre)moćnih poverilaca, pretvorio se u njegovu Pirovu pobedu. Isteran na brisani prostor, suočio se sa nemilosrdnim jedom osvetnika.

U dugoj briselskoj noći – sedamnaest sati mučnih i bučnih pregovora – potpisao je sporazum u koji ne veruje. Nije imao kud. Učinio je to s omčom o vratu, pod žestokim pritiskom moćnih (čitaj: nemačke kancelarke), nadnet nad ponorom.

Bio je to, međutim, jedini, kako sam tvrdi, način da se izbegne katastrofa zemlje i kolaps ionako uzdrmanih (i ispražnjenih) grčkih banaka. I famozni „grekzit“ (progon Grčke iz evra) s fatalnim posledicama, s kojim je već bio suočen.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, koji neprikosnoveno povlači sve konce u evrozoni, posegao je, naime, neposredno pred samit šefova država i vlada evrozone, koji je odlučivao o daljoj sudbini Grčke, još za jednom provokacijom: skovao je plan o (navodno samo privremenom) izgonu Atine iz monetarne unije, na pet godina (ili za svagda). I time navukao na sebe još veči gnev uvređenih Grka: dosad su ga, ne samo u karikaturama, predstavljali kao oficira (Hitlerovog) Vermahta, i nacistu, sada, posle najnovije „ponude“, kao Napoleona koji bi da imperijalno vlada Evropom.

MIROSLAV STOJANOVIĆ