Kultura


Devojčica sa
violinom

03 milica violina

U Knez Mihailovoj ulici vrelo, beton gori, deca skaču iz fontane u fontanu kod Beogradskog kulturnog centra... Bašte pune, suncobrana malo da zaklone mnogobrojne turiste i Beograđane koji pokušavaju da se sakriju od popodnevne žege. Dvanaestogodišnja Milica Petrović, sakrivena u hladu ispred ulaska u „Zaru“, vadi violinu, sa dva-tri trzaja proverava žice i počinje da svira. Tako je već četiri godine, po snegu kada se prsti lede, leti kada gori pod nogama. Bez straha, bez stida, otmeno kao da drži koncert u Sava Centru. Tako se i oseća.

         - Pre četiri godine, pre nego što sam počela da sviram, videla sam jednu dvojčicu koja je već svirala u „Knezu“ i tada se kod mene javila želja da se tu pojavim. Stalno sam molila mamu da mi dopusti da sviram. Prvo nije htela ni da čuje, ali je popustila pred mojim svakodnevnim molbama – priča Milica, onako dečje, kroz osmeh, ne ispuštajući violinu iz ruku. I nastavlja:

- Super se osećam dok sviram, ništa drugo ne primećujem. Nije me sramota, nema stida, zato što je to kao da sam na nekom koncertu, ti ljudi su moja publika. Viđam i drugare iz škole kada prolaze. Uvek mi se jave, poneki ostave novac. Iako sam najmlađa ovde niko me ne dira, svi žele da mi pomognu – zadovoljna je princeza violine, od septembra učenica sedmog razreda osnovne  i šestog Muzičke škole „Davorin Jenko“, čija je profesorka Marija Kovačević ponosna na nju i njen talenat. Za nepunih desetak minuta prostor oko Milice je bio „prepuna sala Sava Centra“. Prolaznici zastaju, ostavljaju novac, slikaju je, selfiji ispred devojčice sa violinom postaju u trenutku glavna atrakcija Knez Mihailove ulice.

- Ti nam ulepšavaš dane – dobacuje sredovečni gospodin dok ostavlja novac.

- Bože, kako samo svira, koliko imamo talentovane dece! Da li je ovde svaki dan – prilazeći Ranki, Miličinoj mami koja stoji sa strane i posmatra reakcije ljudi, pita mlađa žena, držeći u ruci telefon kojim snima. Milica samo na kratko prekida ovo uživanje, čisto da ne ostane dužna pomena mame i brata koji joj svesrdno pomažu.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

Lj.Z.Tomić