Kultura


Ispunjen Kvadrat
očekivanja

Iako nagrade nisu otišle u sve krajeve sveta, već se zadržale isključivo u Evropi i SAD, otišle su u prave ruke, više nego zasluženo
05 kan

Ovo je jedna od najbolje donesenih odluka glavnog žirija kanskog festivala poslednjih decenija. Gotovo niko nije imao zamerke na nagrađene filmove, osim što smo svi mi koji smo bili na licu mesta prilikom objavljivanja nagrada, mislili kako bi ih, donekle, trebalo drugačije rasporediti. Ali, i ovako Pedru Almodovaru, kao predsedniku, i njegovim kolegama iz žirija treba čestitati na odlukama.

         Sasvim očekivano, „Zlatna palma” je pripala švedskom reditelju Rubenu Ostlundu za njegovo, vizuelno veličanstveno a emotivno i socijalno snažno, ostvarenje „Kvadrat”. Film je bio i moj lični favorit, čim sam ga video, mada nisam imao ništa protiv da najvažniju kansku nagradu i podeli sa dramom „Bez ljubavi” Andreja Zvjaginceva, „Ubijanje svetog jelena” Jorgosa Lantimosa i „120 otkucaja u minutu” Robina Kampija. Kad, i ova tri filma, nađoše se među nagrađenima!

         Drugo po značaju priznanje u Kanu – Gran pri – došlo je u ruke šarmantnog i dobroćudnog francuskog reditelja Robina Kampija za ostvarenje koje je delimično autobiografsko, a ispričano gotovo dokumentarno: „120 otkucaja u minutu” govori o danima kada je sida počela da se širi Francuskom krajem osamdesetih godina i kada oboleli, kao ni zdravi, nisu znali ni kakva je to bolest, ali je zato društvo već bilo spremno da osudi i izoluje zaražene.

         Nagradu žirija, nešto kao bronzana medalja u sportu, pripala je miljeniku festivala Andreju Zvjagincevu za dramu „Bez ljubavi”, o odnosima u savremenim bračnim parovima, punim besa, laži, nervoze, frustracija i sebičnosti, i njihovim posledicama po decu. Ruski reditelj je od početka dobijao odlične ocene kritičara sa svih strana sveta tako da ne bi bila greška ni njemu dati zlatnu medalju. Verujem da će je dobiti u narednim godinama.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

Tekst i fotografije Srđan JOKANOVIĆ