Kultura


Krug kojim se
kreće Sunce

04 astrologija

Na poneko pitanje: „Zašto astrologija? “, najradije bih rekla: „ A, zašto ne?“. Ali sam odlučila da budem ozbiljna i ozbiljno odgovorim na pitanje. Moj odgovor je i ozbiljan i detaljan u knjizi „ Astrologija za novi milenijum“ a u ovom prikazu pokušaću da se držim suštine.

         Malo je znano da je Heraklit koji je živeo od 540. do 480. godine pre nove ere,  grčki filozof, autor učenja po kome iz vatre proističu elementi: zemlja, vazduh i voda. Vatra, zemlja, vazduh i voda- osnovni elementi u značenju modernih astroloških znakova bili su „koren svih stvari“, kako je definisao Empedokle (490-430p.n.e.), drugi grčki filozof koji je živeo na Siciliji. Mnogi znani i slavni mislioci starog doba bavili su se astrologijom i dali svoj doprinos i dopunjavanju slika i znanja o nebesima i nebeskim telima. Naravno da se mora pomenuti Aristotel ali i Klaudije Ptolomej, matematičar, astronom i astrolog, koji je i autor knjige „Tetrabiblos“. Astrologija se uči, proučava i smatra nezaobilaznom. Veliki broj arapskih astrologa sledi  i dovodi nas do Rodžera Bejkona iz trinaestog veka, koji je smatrao da je nebo uzrok svih ustrojstava.

         Godina  1398. je u znaku preokreta i progona astrologije sa Sorbone, ali je već Luj Jedanaesti bio veliki poštovalac astrologije. Nostradamus je u 16. veku čuven po svojim pisanim i usmenim proračunima– proročanstvima. To nas u istom veku ali u drugoj polovini, dovodi do danskog astronoma T.Brahe koji se bavio ozbiljnim astrološkim radom i reformama. Astrologiju je praktikovao i smatrao vrlo korisnom i Frensis Bejkon u 16. i 17. veku… U istom periodu je Johan Kepler, matematičar i astrolog, izvršio ozbiljnu reformu astrologije i očistio je od sujeverja.

         Samo ovaj kratki prikaz daje sliku događaja koji se vežu za astrologiju: od bezrezervne i nekritičke privrženosti do potpunog, jednako nekritičkog, odbacivanja. Činjenica da su se mnogi blistavi umovi bavili astrologijom ogleda se u nekim prefinjenim rešenjima moderne astrologije. Naime, dvanaest znakova koji čine zodijak i koji su natopljeni mitologijom i ljudskim iskustvom, čine krug kojim se kreće Sunce tokom godine. Problem je bio u broju vidljivih planeta. Vidljive planete bez teleskopa su: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Sa Suncem i Mesecom imamo sedam tela kojima je dodeljeno tih dvanaest znakova. Dakle: kako podeliti dvanaest sa sedam? Ili kome dodeliti koji znak? Ispostavilo se da je rešenje elegantno, jedino pravo i u duhu pravila zlatnog preseka.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

Slavica Živanović, astrolog