POLITIKA


Охрабрење из
Трста

Aktuelno

Прво званично путовање у иностранство премијерке Ане Брнабић  и први сусрети ван српске престонице са највишим функционерима Европске уније (ЕУ) и лидерима њених, пре свега, старих чланица Немачке, Француске и Италије, као и са  челницима моћних светских и европских финансијских институција, прошли су, како је сама описала – фантастично. Да не стрепи за инострану премијеру у Трсту,  побринуо се њен претходник, донедавни премијер Александар Вучић, верни подржавалац Берлинског процеса од његовог почетка 2014. године и ватрени поборник економске интеграције земаља Западног Балкана, чему споменути процес и служи.

С друге стране, Тршћански самит није довео до „коперниканског обрта“ у третирању западно балканског региона од стране ЕУ, ни до револуционарних договора лидера овог региона, али јесте конкретније него што је у протекле три године био случај, охрабрио њихово економско повезивање. Тако је потписан и први споразум и основана прва заједничка институција шест балканских земаља (Албанија, БИХ, Црна Гора, Македонија, Србија и Косово које ЕУ третира као државу). Реч је о Уговору о транспортној заједници ( потписали га сви осим БИХ коју је Европска комисија позвала да то учини „што пре“) и Сталном секретаријату коморског инвестиционог форума, првој заједничкој институцији шест привредних комора, са седиштем у Трсту. Много тога је, ипак, остало и даље у домену иницијатива, акционих програма и планова, с тим што је ЕУ јасно изразила своју спремност да више или мање одреши кесу за финансирање регионалних пројеката. Наравно уколико се земље региона покажу способним, административно и институционално, да тај новац користе по правилима ЕУ. Нажалост, на том пољу се до сада нису прославиле. 

М. СТАМАТОВИЋ