POLITIKA


Kilometri reči,
milimetri dela

Aktuelno politika

Može zvučati apsurdno, ali tenzije i nevolje s kojima se suočavaju svaka od pet država i jedna takozvana država, kao i region u celini, koji Evropska unija naziva Zapadni Balkan, uticale su na to da ista ta Unija ponovo ovaj deo evropskog poluostrva, posle dugo vremena, vrati među svoja prioritetna pitanja.

Ophrvana svojim tegobama, od ekonomske, ukrajinske i izbegličke krize, preko odnosa sa Rusijom,  do uspona ekstremno desničarskih stranaka u svojim redovima i pobede Donalda Trampa na izborima u Americi, EU je smetnula s uma kako zapaljiv Balkan ume da bude i kako u tren oka ume da poremeti kakvu-takvu geostratešku ravnotežu velikih sila. Nažalost po Srbiju, kanonada  jednostranih odluka prištinskih vlasti  i teških provokacija, gotovo svakodnevnih, na račun građana Srbije u južnoj pokrajini, kojim ih Albanci podsećaju da je repriza martovskog pogroma iz 2004. godine moguća svakog dana i meseca, po ustaljenoj praksi, nailazi na mlaku, deklarativnu osudu Brisela. Međutim, duboke podele u dejtonskoj BiH, a još više situacija u Makedoniji, kao da je trgla iz pospanosti birokratsku mašineriju Brisela. Da upre prstom u problem, ali i da pokaže na koga tipuje da problem, ako ne može da reši, onda bar da ga ublaži, morala je opet Angela Merkel. Nemačka kancelarka  je uoči samita šest predsednika vlada u Sarajevu pozvala u Berlin srpskog premijera Aleksandra Vučića i, između ostalog, rekla mu šta da poruči Johanesu Hanu, evropskom komesaru za susedsku politiku i pregovore o proširenju, koji je kao i italijanski šef diplomatije Angelino Alfano učestvovao na skupu u glavnom gradu BiH.

Kancelarka, naravno, zna da će odluku o tome šta će uraditi sa Zapadnim Balkanom EU doneti u narednim mesecima. Jer, ni malo naivni sarajevski samit se desio između dva samita lidera EU: nedavno završene sednice Evropskog saveta i samita u Rimu koji se održava 25. marta i koji će se okončati zajedničkom Deklaracijom. Ovaj dokument, to se već zna, potvrdiće jedinstvo EU i nakon Bregzita ali i dati smernice za budućnost EU. Kakve, još se ne zna. U svakom slučaju ova Deklaracija pada na sredini takozvanog Bratislavskog procesa( široka debata o budućnosti EU, otvorena prošle jeseni posle Bregzita) koji će trajati do kraja decembra, kada će Evropski savet doneti odluku o budućem izgledu EU. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je početkom marta  predstavio Belu knjigu o budućnosti Evrope u kojoj je ponudio pet scenarija budućeg izgleda Unije: zadržati status kvo, EU samo kao jedinstveno tržište, Evropa s više brzina, EU sa manje ovlašćenja- ali efikasnija, kao i EU koja će u više područja raditi zajedno. Nedoumica je kom će se carstvu EU okrenuti, ali je izvesno da je premijer Vučić svestan da su naredni meseci – „biti ili ne biti“ za evropsku sudbinu Zapadnog Balkana. Kao što je i svestan, što potvrđuju  i njegove izjave date u Sarajevu, da većina balkanskih lidera kad ode u svoje glavne gradove, dogovore i deklaracije stavi u fioku i nastavi borbu za očuvanje ili stabilizovanje svojih fotelja na unutrašnje - političkom tržištu. Zato je pod velikim znakom pitanja da li će ih „zdrmati“ Hanove reči da bez jedinstvenog tržišta sa slobodnim protokom ljudi, robe i kapitala ne očekuju podršku Brisela. Činjenica je da je Han podržao Vučićev predlog o carinskoj uniji, ali smo takođe čuli, od srpskog premijera, da se jedna zapadno - balkanska zemlja protivi tom predlogu.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

M. STAMATOVIĆ