POLITIKA


Menadžer i(li)
političar

Aktuelno politika

Da li se sećate kada smo poslednji put iščekivali da predsednik Republike izađe i naciji saopšti ime budućeg predsednika Vlade?  Bilo je to koliko juče, početkom juna prošle godine, kada je predsednik Tomislav Nikolić, unapred se znalo da će tako biti, predložio za mandatara lidera Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića. O imenu mandatara tada se nije danima tamburalo i talambasalo po medijima i kuloarima, ali jeste o mogućem sastavu Vučićevog kabineta.

         Sada je Vučić u (ne)zahvalnoj Nikolićevoj ulozi. Verujemo, da je samo do njega, da bi on kao iz topa izbacio ime svog naslednika (naslednice) još pre dva meseca, u  pobedničkoj izbornoj noći 2. aprila. Ali, mnoge tu kockice i interesi moraju da se slože i usaglase. Nije toliko važno da li će se Vučićev izbor dopasti Draganu Markoviću Palmi, poslaniku i lideru Jedinstvene Srbije koja u Narodnoj skupštini ima šest poslanika, on je Dačićeva briga, koliko da li će mandatar imati podršku SNS-a, njenih poslanika i ministara u Vladi. Čini se da se elita SNS uzjogunila i da tvrdo drži do stava da novi premijer mora biti naprednjak. Malo su „olabavaili“ na sednici Predsedništva stranke, kojom je Vučić predsedavao.  To što su članovi tog tela jednoglasno odlučili da će podržati Vučićev izbor, ma ko on bio, znači da poštuju principe demokratskog centralizma koji se, po Lenjinu, sažimaju u „sloboda u raspravljanju, a jedinstvo u delovanju“.  Ipak, svaki razumni lider stranke zna koliko je opasno i po lidera i po stranku kad neko diže ruku „za“ dok u sebi ključa od nezadovoljstva što podržava nekoga ko mu nije po volji.

         Na papiru, premijerski posao i ne izgleda tako komplikovano. Zakon kaže da predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade, usklađuje rad članova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Takođe, zakon kaže i da se onosi predsednika Republike i Vlade zasnivaju na saradnji i na pravima i dužnostima koji su određeni Ustavom i zakonom i drugim opštim aktima. Međutim, to što će, na primer, saradnja između predsednika države i premijera da bude odlična, ne znači da će premijeru biti lako da uskladi rad ministara i obezbedi njihovo jedinstveno istupanje u javnosti. Recimo, novom premijeru će biti mnogo teže, nego što je to bilo Vučiću, da obuzda temperament jednog Ivice Dačića i jedne Zorane Mihajlović.

 (Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

M. STAMATOVIĆ