POLITIKA


Na ivici i
tankom ledu

Aktuelno politika

Ne pamtimo da se skoro tako nešto desilo!

Takozvana međunarodna zajednica  šokirala je Srbiju i Srbe time što je zaštitila njihove legitimne interese.

Iako smo navikli da nas sa svih strana šamaraju, likovanje je izostalo. Jer, bez obzira što je pravo bilo na našoj strani, prethodna iskustva su usadila strepnju. Ona ostaje iako su NATO i Evropska unija stavile veto na nameru Hašima Tačija da preko noći, bez saglasnosti Srpske liste, formira vojsku Kosova, a Međunarodni sud pravde u Hagu odbio zahtev Bosne i Hercegovine za reviziju presude iz 2007. godine kojom je ovaj sud isključio odgovornost Srbije za genocid.

Da su strepnje i oprez opravdani  pokazuju i događaji koji su usledili odmah pošto su, za nas, dobre vesti stigle iz Brisela i iz Haga. Nastojeći da  poziciju svoje stranke, Demokratske partije Kosova, ojača pred jesenje lokalne izbore u južnoj pokrajini, a lično svoju pred početak rada Specijalnog suda za ratne zločine, Tači je inicirao Rezoluciju o bezuslovnom oslobađanju lidera Alijanse za budućnost Kosova i bivšeg premijera Ramuša Haradinaja u postupku koji se, na zahtev Srbije za izručenje, protiv njega vodi u Francuskoj. Očekivano, opet bez glasova srpskih poslanika, Skupština Kosova je usvojila ovu Rezoluciju u kojoj se još i ultimativno zahteva da se dijalog Kosova i Srbije zamrzne do oslobađanja Haradinaja i njegovog povratka na Kosovo. Podsećamo, Haradinaj je po srpskoj poternici  priveden 4. januara na aerodromu u Bazelu, a francuski sud će o njegovoj sudbini ponovo odlučivati  6. aprila. Naravno, da je smešno postavljati ultimatume zajednici država čijih pet članica ne priznaje postojanje takozvane Republike Kosovo, ali Tači je procenio da posle debakla sa „vojnom inicijativom“ mora nekako da umiri kosovske Albance, pogotovo one radikalne.

S druge strane srpska vlast ne treba, a verujemo da tako i zaključuje,  da se uljuljka u smislu da je stvar sa kosovskom vojskom jednom i zauvek stavljena ad akta. Reč je o tome da NATO i EU insistiraju na poštovanju ustavne procedure po kojoj i predstavnici Srba u kosovskom parlamentu moraju da daju saglasnost za takvu odluku. Iza kritika čelnika zapadnog vojnog saveza i Unije provejava „savet“ da predstavnici kosovskih Albanaca mogu „progurati“ vojsku ukoliko promene Ustav. Za šta je opet potreba saglasnost srpskih poslanika. Dakle, može se očekivati da će na srpsku stranu veliki međunarodni igrači vršiti pritisak, ne odmah, ali s jeseni verovatno. Beogradu će trebati mnogo diplomatskog umeća da i iz ove situacije izvuče najbolje što može za interese Srbije i njenih građana u južnoj pokrajini.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

M. STAMATOVIĆ