POLITIKA


Neprikosnovena
Angela

01 najmocnije zene sveta

Nema sumnje da je Angela Merkel (62), doktorka fizičke hemije, liderka Hrišćansko-demokratske unije, već sedamnaest godina i prva nemačka kancelarka ikada, koja sa te funkcije ne silazi već dvanaest leta, i dalje najmoćnija žena na planeti. Njen mandat na top listi naj-naj žena može se okončati u septembru kada se održavaju parlamentarni izbori u Nemačkoj i kada se ona po četvri put kandiduje za kancelarku najveće evropske ekonomske sile. Videćemo. Ali, do tada će njene reči i dela s podjednakom pažnjom pratiti i uvažavati i veliki i mali i oni na istoku i drugi na zapadu.

Sasvim izvesno i ugledni „Forbs“ će i pre septembra morati da menja imena u vrhu svoje liste najuticajnijih žena u politici,  jer su američki predsednički izbori „oduvali“ Mišel Obamu, suprugu Trampovog prethodnika Baraka Obame, kao i Hilari Klinton koja je poražena u trci za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD).  Međutim, američke boje ima ko da brani. Reč je doktorki ekonomskih nauka Dženet Jelen (70) koja je 2014. postala prva žena na čelu Borda guvernera koji upravljaju Sistemom federalnih rezervi. Jelen će do 2018. godine upravljati najvećom finansijskom institucijom na svetu čija se imovina procenjuje na skoro četiri i po hiljade milijardi dolara. Ona sa kolegama iz Borda kreira monetarnu politiku SAD, podiže i spušta kamate, jača i obara dolar, što utiče na sve ekonomije sveta.

              Britanska premijerka Tereza Mej (60) preuzela je kormilo nad petom ekonomijom sveta u veoma delikatnom trenutku za Ujedinjeno kraljevstvo: izglasan je bregzit, treba sprovesti razvod sa Evropskom unijom, a pri tom sprečiti Škotsku i Irsku da okrenu leđa Londonu. Za sada premijerka Mej i liderka Konzervativne partije opravdava nadimak koji su joj novinari nadenuli čim joj je kraljica Elizabeta Druga ponudila mandat za sastav Vlade – Druga čelična ledi.

           Mišel Bašele (65) pošlo je za rukom ono što nikom pre nje u istoriji Čilea nije – da dva puta bude izabrana za predsednicu. Prvi put pobedila je na predsedničkim izborima 2006. godine, a drugi put je konkurisala za ovo mesto ( i pobedila još ubedljivije nego prvi put) 2013. godine pošto se vratila iz Njujorka gde je obavljala funkciju izvršnog direktora tek formiranog tela Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

M. STAMATOVIĆ