POLITIKA


Strah od Albanskih
nemira u Francuskoj

Aktuelno haradinaj

Sud u francuskom Kolmaru, gradu veličine našeg Čačka, se skoro četiri meseca držao zakona i pravne procedure kao „pijan plota“. To je razumljivo ulilo nadu da ishod hapšenja Ramuša Haradinaja, po poternici Srbije i zahtevu za njegovo izručenje, neće biti identičan kao u slučaju Slovenije pre dve godine. Tada je bivši premijer takozvane Republike Kosovo, uhapšen na ljubljanskom aerodromu jer se nalazio na crvenoj Interpolovoj poternici, brže pušten nego što je priveden. Prilično pouzdane priče kažu da je intervenisao bivši Visoki komesar za spoljnu politiku EU Havijer Solana i Slovencima objasnio da mogu „kreativnije“ da primenjuju svoje zakone.

         Pre toga su haške sudije na osnovu slobodnog uverenja koje se krilo iza pravne formulacije „usled nedostatka dokaza“ dva puta oslobodile lidera Alijanse za budućnost Kosova. Odnosno, donele su odluku da Haradinaj, ni po kom osnovu, ne može da se tereti za ratne zločine. Sada je i francuski  Apelacionu sud faktički Haradinaja proglasio za majku Terezu.  Bez obrazloženja. Jer, nije saopštio zbog čega nije saglasan sa izručenjem Haradinaja, odnosno koji uslovi iz Evropske konvencije o ekstradiciji nisu ispunjeni. Srbija na ovu odluku nema pravo žalbe. Jedino francuski javni tužilac može u roku od pet dana da uloži žalbu Vrhovnom kasacionom sudu Francuske. Videćemo šta će se desiti, ali nade da bi ta žalba mogla nešto da promeni nisu realne.

            Ostaje pitanje ko je od lokalnih sudija tražio da donesu „kreativnu“ odluku. Jeste da su se Albanci u više navrata okupljali ispred sudnice, ali strah od Albanskih nemira u Francuskoj svakako nije realno utemeljen. Jer, po francuskoj statistici, u zemlji Gala živi oko 21. 000 Albanaca. Odlazeći francuski predsednik  Fransoa Oland sasvim sigurno ima većih briga (drugi krug predsedničkih izbora koji su podelili Francusku) nego da se bavi „slučajem Haradinaj“. Ali, Francuska je još uvek jedna od osovina Evropske unije, a Brisel je, sudeći po izjavama njegovih visokih funkcionera, najblaže rečeno, uznemiren zapaljivom retorikom predstavnika albanskog naroda na Zapadnom Balkanu. Nije tu reč samo o pretnjama ratom braće Haradinaj ukoliko bi Ramuš bio izručen Srbiji, niti o iznenadnom i po hitnom  postupku datom državljanstvu Ramušu i Aniti Haradinaj od strane Republike Albanije, kao ni o ratnim pokličima i bezobraznim opaskama na račun EU Hašima Tačija... Pre svega, reč je  o iskustvu koje kaže da su Albanci disciplinovan narod i da su  spremni da, na jedna mig njihovih lidera, učine sve. Bukvalno sve. U naletu ekstremizma i nasilja na Kosovu i Metohiji ne bi samo stradali Srbi već je realno očekivati da bi se talas preneo i na Makedoniju koja i bez toga svaki čas može da eksplodira. Dakle, presudila je Evropska unija koja je procenila da je sramna odluka francuskog suda i još jedan šamar Srbiji manja šteta od eventualnih posledica koje bi izazvalo izručenje Haradinaja Beogradu. Umesto pravdi dali su prednost njihovoj omiljenoj reči „stabilnost“.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

 

M. STAMATOVIĆ