Svet


BAJKA O
JEDNOJ LUCI

06 kopenhagen

Lagano i opušteno sedim na dokovima Helsingborga i posmatram jednu drugu zemlju i priobalje grada Helsingora, grada „pobratima”, koji se nalazi na drugoj strane obale. Po koji galeb sleće na moj sto i krade mi rasuti čokoladni biskvit iz korpice sa tacne još nepopijenog espresa. Predivan je aprilski suncem okupan dan, mali feriboti prelaze sa jedne obale na drugu, jure, kruže, a regate stalno prolaze i ljudi na brodićima mi mašu, dok im ja otpozdravljam. Talasi severnih voda kao da mi se osmehuju, te mi često šalju udarce o hridi dole ispod mene, koji me još više smiruju i upotpunjuju moj doživljaj. Po koja kap zasvetluca na staklu mojih već polumokrih naočara za sunce. Uz nalet vetra što raznosi jedinstven miris algi, joda, jer vrlo je specifičan ukus Oresundskog zaliva, kao i celog Severnog mora uopšte, ja sedim u Švedskoj, maštam o jednom gradu, a znam da je preko puta, samo se ne vidi. Gasim svoju nedovršenu cigaretu, pijem kafu i gledam u Dansku. 

Dok sam prelazio taj famozni, novosagrađeni Oresundski most, dug čitavih 16 km, koji spaja dve zemlje, negde na sredini,  kod osmog kilometra , na ničijoj zemlji” samo razmišljam o jednom čoveku. Da li će me se Hans Kristijan Andersen setiti? Da li on uopšte i zna da sam još kao mali godinama maštao  da posetim ovo bajkovito mesto gde je on stekao svetsku slavu iako nije rodjen u njemu. Da li je on uopšte i svestan da sam se ja tolike noći uspavljivao uz njega kao dete, sluti li moj dolazak i da li mi se raduje, koliko se sada radujem ja, jer upravo ulazim u Kopenhagen.

U kolima se još nalaze Jeca i Caca, rođene sestre, dve divne dame koje će danas biti vodiči kroz stvarnost mojih rasutih snova čiste dečačke mašte. Te dve divne žene rade za SAS (Skandinavska avio kompanija), žive u Švedskoj, a rade u Danskoj. Tako smo se svi zajedno uputili na naše prvo odredište koje se zove „Kristijanija”, ili slobodni grad. To je deo Kopenhagena sav obojen raznim grafitima, na čijoj kapiji lepo piše: „Ovde ne važe zakoni Evropske unije”.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

Branislav Joković