Svet


Diplomatski
nokdaun

02 svet

Vreme nade prolazi. Da li nepovratno, videćemo. Tek, linija odnosa između dve supersile, Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, se u samo dva dana tako strmoglavila da onaj susret Putina i Trampa u Haburgu 7. jula, od mnogih, očito lakomisleno, okrakterisan kao istorijski, sada izgleda kao da se nije ni desio, gotovo fatamorgana.

         Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije trebalo ni 24 sata da odgovori na odluku američkog Senata da proširi, odnosno pooštri ekonomske sankcije Moskvi ( i ne samo njoj, već i Teheranu i Pjongjangu, a kako sada stvari stoje, neka se spremi i Kina) uvedene 2014. pošto je Rusija ponovo pod svoje okrilje vratila Krim. Do 1. septembra, naredio je Putin, 755 američkih diplomata ima da se vrati kući, a pristup dačama i skladištima pored reke Moskve već je blokiran. Istina, time bi se broj američkih diplomata sveo na broj ruskih u Vašingtonu (455), ali se ovaj Putinov potez u Americi, a i šire, nije doveo u vezu sa insistiranjem na reciprocitetu, već sa odmazdom, tim pre što je Bela kuća saopštila da će Tramp potpisati Zakon o sankcijama. A s obzirom na to da je reč o zakonu, sve da se američki predsednik i pokaje zbog svog potpisa, neće biti moguće, ni lako ni brzo, staviti ga van snage.

         Istina je i da proterivanje diplomata nije sredstvo za pritisak koga se Putin prvi setio. U decembru je odlazeći američki predsednik Barak Obama proterao 35 ruskih diplomata i zatvorio dva predstavništva. Sve to zbog navodnog ruskog  uplitanja u američke predsedničke izbore. Putin tada nije reagovao, što se tumačilo željom da sa Trampom uspostavi u startu bolje odnose nego što je imao sa njegovim prethodnikom. Sada se čini da su isparile šanse da se to zaista i dogodi. Ne zato što to Tramp lično ne bi želeo, već što pritisnut aferama koje se dnevno gomilaju, očigledno mora da podilazi jastrebovima  u sopstvenim, republikanskim, redovima snažno ukorenjenim u američku administraciju. Jednom rečju, predsednici prolaze, a jastrebovi u redovima i republikanaca i demokrata ne propuštaju priliku da zaskoče svoj plen. Predsednik Tramp sa umešanošću članova svoje porodice u razne, navodno, kompromitujuće situacije u smislu tajnog šurovanja sa Rusima u vreme predsedničkih izbora, američkim iskonskim neprijateljem, kako Bela kuća Velikog Medveda tradicionalno doživljava, se idealno namestio za stezanje omče oko količine njegove moći i samostalnog vođenja spoljne politike.

(Opširnije u našem štampanom izdanju)

M. STAMATOVIĆ