Viva


Prolećna
letargija

„Dani su sve duži, vazduh je sve topliji, parkovi su procvetali. To, međutim, ne znači da proleće na sve ljude deluje pozitivno. U mom slučaju – a nisam jedina! - nova sezona stavlja na probu zdravlje i psihofizičku ravnotežu. Kako da prebrodim tegobe koje prate smenu godišnjih doba? (Nena iz Loznice)
29

Čovek je neraskidivo povezan sa prirodom, njegovo telo nesvesno prati njene cikluse, a jedan od najupečatljivijih primera upravo je martovska smena godišnjih doba. Nazvali su je „prolećna bolest“ ili „sindrom letargije“, a studije medicinskih i veterinarskih timova iz svih delova sveta pokazuju da  pogađa 60 procenata ljudi i većinu domaćih životinja. Budući da je april prvi potpuno prolećni mesec u godini, to je i period kad je sezonski umor najizraženiji. Sigurno se i vama ovih dana događa da ustanete puni planova (od sutra sam na dijeti!), rešeni da obavite sto stvari (danas sklanjam tragove zime i sređujem letnju garderobu!), a na kraju od svega toga – ništa!

Simptomi sindroma su anksioznost, umor, opšta malaksalost, nenormalna pospanost, lenjost, agresivnost, razdražljivost, gubitak koncentracije. Evo i objašnjenja stručnjaka: „Prolećne mesece karakterišu nestabilni vremenski uslovi sa nizom štetnih dejstava na organe i aparate u organizmu. Telo i te kako oseća svaku promenu temperature, vlažnosti, vetra, atmosferskog pritiska, sunčevog zračenja, a na ćudljivo vreme posebno loše reaguju meteoropate. Kad proleće dočekamo fizički istrošeni i emocionalno stresirani, dejstvo neuroprenosnika i neuromodulatora (dopamin i serotonin) sudara se sa reakcijama nastalim zbog promene atmosferskih uslova i eto prolećne bolesti!“.

               Istraživanje u kojem je učestvovalo 75 vrhunskih psihologa, nutricionista i dijetologa pokazalo je da prelaz iz zime u proleće uzrokuje veće tegobe od onih koje nam u zimskim danima pričinjavaju virusi gripa. 

Višnja Marjanović